Home / Kafa sa tetkom / Ekstremni načini vaspitavanja dece
Ekstremni načini vaspitavanja dece

Ekstremni načini vaspitavanja dece

Vaspitanje dece je tema o kojoj se zadnjih godira raspravlja širom sveta, kao da su se deca pojavila odjednom a mi ih dočekali nespremne. Kad pročitate – vaspitanje – nove metode, uvek pomislite da one stare nisu dobre.

Pretpostavljamo da svaki roditelj, u kom god kraju sveta da živi, ima iste želje u vezi svog deteta, da mu obezbedi uslove da odraste u zdravu, srećnu i uspešnu osobu, a načini vaspitanja i obrazovanja se razlikuju i pod uticaje su zemlje u kojoj je dete rođeno, kulture te zemlje, socijalnog okruženja i ekonomske prilike porodice u kojoj dete živi.

U pojedinim delovima sveta decu vaspitavaju i obrazuju po tradicionalnim načinima, u drugim delovima sveta pojedini roditelji i ustanove pribegavaju ekstremnim načinima vaspitanja i obrazovanja, već smo pisale o bebi koju neguju kao bespolno biće jer žele da joj daju slobodu da sama odluči da li će biti muško ili žensko kad odraste. Oni nisu jedini u svetu, a pobornici ovakvog vaspitanja deteta odbacuju tradicionalne načine od najjednostavnijih, odabira boje na osnovu pola deteta, ili detetu oblače i roze i plavu boju, ili ih potpuno izbacuju. Ovakav način vaspitanja dece se zove neutralno roditeljstvo.

Majke “tigrovi” u Kini vaspitavaju svoju decu strogo, deca moraju da rade sve dok ne završe svoje zadatke, nemaju pauzu za igru ili odmor, nikada ih ne hvale i uče ih odgovornosti, kao i da stalno moraju da vode računa o konkurenciji. Stručnjaci smatraju da je ovo preveliki fizički i mentalni napor za decu, kao i da nije dobro da deca rastu ne družeći se i nemajući prilike da razvijaju svoju maštovitost i kreativnost. Pobornici ovakvog načina vaspitanja oslanjaju se na tradicionalne načine vaspitanja u Kini.

Jedna od metoda vaspitanja koja je u potpunoj suptrotnosti sa onim da današnja deca nose pelene veoma dugo je metod navikavanja deteta na nošu. Roditelji koji zagovaraju ovakav način vaspitanja, koji se još zove i “Eliminacija komunikacije”veruju da dete ume da pokaže kada želi da obavlja fiziološke potrebe a da roditelji samo treba da prepoznaju te signale, tako da dete počinju da navikavaju na nošu vrlo rano, između prvog i četvrtog meseca života.

Način vaspitanja koji nailazi na mnogo kritika je hipnoza, roditelji pokušavaju “probleme deteta” (mokrenje u krevetu, sisanje palca, strahove) da  leče hipnozom. “Oduvati” je tehnika u kojoj se dete uvodi u hipnotičko stanje a onda se od njega traži da oduva svaki srah ili negativno osećanje. Pitanje je koliko ovo može da se smatra vaspitanjem.

Metoda za koju kažu da je koriste više od milion roditelja širom sveta je stvaranje rutine u svakodnevnom životu deteta, još od bebe, dete po strogo određenoj satnici, bez odstupanja, spava, jede, presvlače ga, kupaju i izvode u šetnju. Iako je poznato da dete mora da ima neki svoj ritam, ovakve roditelje optužuju da ovime pomažu sebi ne vodeći računa o stvarnim potrebama bebe, odnosno da bebu prialgođavaju svom ritumu života a ne svoj život bebinom ritmu.

Roditelji koji dozvoljavaju svojoj deci da spavaju u krevetu zajedno sa njima su uvek bili na meti kritike da to nije dobro za decu, jedan od načina novog vaspitanja je da dete od rođenja spava sa roditeljima u krevetu, što duže, sve dok ne poželi da spava samo, zbog verovanja da je dete vezano za roditelje, naročito za majku i da će se tako lakše boriti sa strahovima.

I ovakav način vaspitanja se može staviti pod lupu, roditelji su uglavnom ti koji svojoj deci ulivaju strahove, uglavnom zbog neposlušnosti, teško da će deca sama izmisliti da će se iz mraka pojaviti Baba Roga.

Roditeljstvo kao intuitivna stvar koju svi prepoznamo u sebi kad dobijemo dete je postalo tema naučnih disciplina, pitanje je koliko je svaka od njih dobra, da li treba razmisliti o nekoj od ovih metoda ili nastaviti sa vaspitanjem dece na način kako su nas vaspitavali a koji se nije pokazao kao toliko loš da bi morali da razmišljamo o metodama koje se graniče sa mentalnim nasiljem.

Sve je mač sa dve oštrice – nova metoda vaspitanja će zbuniti dete u okruženju druge dece koju ne vaspitavaju tako, metoda neutralnog roditeljstva stvara decu bez identiteta a rodila se pod velikim uticajem teorija o slobodnom odabiru seksualne orijentacije i teorije o ravnopravnosti polova. Da bi neko sa svojim polom bio ravnopravan, mora da ima pol i da ga bude svestan, a onda da bude svestan ljudskih prava uopšteno a ne samo svog ličnog prava.

Kako god, kad čitate sve ovo, imate utisak da se radi o želji da se stvori potpuno nov čovek, kad već ne može da se stvori novo društvo. Lakše je menjati pojedinca nego kompletno društvo čiji su standardi građeni vekovima.

Izvor: diredonna.it

One comment

  1. Umesto što pokušavamo da odgonetnemo koji metod vaspitavanja je najbolji za naše dete, kako bi bilo da se malo više „bavimo“ njima. Mislim da smo, okruženi raznoraznim mišljenjima, metodama itd, zaboravili da oni nisu neka bića sa druge planete, pa da nam trebaju posebni načini da komuniciramo. Oni su deo nas, oslušnimo njihove želje, nadanja, strahove. Pustimo ih da ponekad prespavaju u našem krevetu, pa i nama nekad treba mesto gde se osećamo bezbedno, a oni se baš pored nas osećaju najbezbednije. Ja sam mama dvojice dečaka (7 i 9 god.)i vrlo često mi se čini da nemam pojma šta radim, pa onda preispitujem sebe: Da li sam trebala da ukinem i fudbalske treninge ili samo kompjuter zbog loše urađenog testa? A možda preterujem, pa i on sam vidi da je loše uradio? I tako u nedogled. A na kraju dana jedino važno i najbitnije jeste ono, posle poljupca za laku noć:“ volim te mama, najviše na svetu“ – sve postaje nevažno i sve dobija smisao.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*