Home / Kafa sa tetkom / Vidljive i nevidljive žene

Vidljive i nevidljive žene

Na ovogodišnjoj Forbsovoj listi 100 najmoćnijih žena sveta koje se bave politikom, biznisom, umetnošću, dobrotvornim radom, medijima, našle su se žene od 25 do 85 godina. Najstarija je kraljica Elizabeta, 85 godina, koja je zauzela 49. mesto a najmlađa, Lejdi GaGa koja ima 25 godina, zauzela je 11. mesto.

Za najmoćniju ženu na planeti proglašena je nemačka kancelarka Angela Merkel, kao “pravi lider evropske ekonimije”, koja ume da se nosi sa krizom koja potresa čitav svet uključujući i Evropu.

Na drugom mestu nalazi se Hilari Klinton, američka državna sektretarka, zbog veštine koju je pokazala u rukovanju krizom na Bliskom istoku, tokom revolucije koja je nazvana “Arapsko proleće”.

Treće mesto zauzima predsednica Brazila Dilma Rusef, prva žena predsednik najveće latinoameričke zemlje, četvrto je pripalo Indiri Nuji, generalnom direktoru PepsiCo u Sjedninjenim državama koja rukovodi radom preko 300.000 zaposlenih širom sveta, a peto zauzima Šeril Sandberg, desna ruka Marka Cukeberga, vlasnika Fejsbuka koja je dobrinela tome da Fejsbuk trenutno ima 750 miliona korisnika što predstavlja 11% svetske populacije.

Melinda Gejts, supruga Bila Gejtsa i kopredsednica fondacije koja ulaže u zdravstvo i obrazovanje i bori se protiv siromaštva, a koja je prošle godine dala 2,5 milijarde dolara u dobrotvorne svrhe, nalazi se na sedmo mestu.

Osmo mesto pripalo je Sonji Gandi a odmah iza nje je Mišel Obama na čiju popularnost i mesto na listi su uticale nepopularnje odluke koje je njen suprug, Barak Obama, morao da donese  zbog teške ekonomske situacije.

Deveto i deseto mesto zauzele su francuska ministarka finansija Kristin Lagard i Irena Rozenfild, izvršna direktorka “Kraft Foods”-a.

Dolazeći na vodeće pozicije žene u svetu nisu istisnule muškarce sa mesta koje su do pre par decenija zauzimali isključivo oni, već su stale rame uz rame sa njima i uzele veliko učešće u rešavanju sukoba u svetu, održavanju mira i vođenju ekonomske politike, čime su rešile pitanje disproporcionalnog uticaja muškaraca na svetski mir i ekonomiju.

Zadnje decenije i žene u Srbiji su došle do nekih vodećih pozicija što je nekada bilo nezamislivo,  međutim, uključivanje žena u javni život i  dolazak na rukovodeće funckije u Srbiji ide teže nego u svetu, uglavnom zbog mentaliteta ali i zbog teške ekonomske situacije koja žene ograničava u profesionalnom usavršavanju. Ustaljeno mišljenje da je ženino mesto u kući gde treba da vodi računa o vaspitavanju dece i da zbog svog pola nije predodređena za ulogu vođe ili nekoga ko donosi odluke je vrlo teško promenljivo.

Danas se na čelu srpskog Parlamenta nalazi Slavica Đukić Dejanović, ali zbog medijskog tretiranja nemate utisak da je i moćna. U većini slučajeva, kada uzimaju izjavu, novinari traže od nje da iznese i svoje mišljenje kao žena ili kao lekar čime degradiraju njenu poziciju predsednice.

Dnevni list “Blic” je prošle godine, u decembru, napravio listu 100 najmoćnijih žena u Srbiji na kojoj se na prvom mestu našla Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora „Banca Intesa“, na drugom Snežana Malović, ministarka pravde, na trećem Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, a na listi se nalaze i Ružica Đinđić, Ana Ivanović, Lepa Brena, Verica Barać, Nata Mesarović i druge.

Uz nabrajanje njihovih poslovnih uspeha, uglavnom je napomenuto da su uspešne i majke i supruge što ćete retko videti uz neko muško ime, sem ako se ne radi  o biografiji, a za Snežanu Malović je čak napisano da će ostati upamćena kao prva trudnica u Vladi Srbije, ostaje nejasno da li je to pohvala ili pokuda pošto trudnice možete videti na svim radnim mestima.

U komentarima na listu je moglo da se pročita kako su dospele tu gde jesu, zahvaljujući kom muškarcu, pretpostavke o prljavoj prošlosti, ko ih gura, zašto ih gura, da su besne i moćne, da liče na skup AFŽ-a, da su strani špijuni, nažalost, društveno politička situacija u zemlji dozvoljava ovakve stavove.

Iz svega možete da zaključite da te žene imaju formalnu moć a da su na pozicijama isključivo zahvaljujući milost i dobroj volji nekog muškarca.

Postavlja se pitanje da li iz ove perspektive možete da zamislite da u Srbiji sutra, na vodećim političkim mestima, na mestu premijera, ministra inostranih poslova ili predsednika, bude žena. Da li bi se polemisalo o tome da je uz posao koji obavlja uspešna supruga i majka, ili će u Srbiji i dalje vladati mišljenje da žene nisu ni predodređene ni sposobne za tako ozbiljne pozicije u društvu.

Na Forbsovoj listi, u biografijama žena koje se nalaze na njoj nije navedeno da su majke, koliko dece imaju i da li su uspešne i u tom poslu.

Razmišljajte o tome.

Do neke Forbsove liste na kojoj će se, možda jednog dana, naći i neka Srpkinja.

Autor: Mirjana Mimica

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*