Home / Porodica i zdravlje / Danas je Nacionalni dan borbe protiv raka dojke
Danas je Nacionalni dan borbe protiv raka dojke

Danas je Nacionalni dan borbe protiv raka dojke

Od 2013. godine, u cilju podizanja svesti javnosti i edukacije o značaju prevencije raka dojke, u Srbiji se 20. marta obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, na inicijativu kompanije Avon i Fonda b92, uz podršku Ministarstva zdravlja republike Srbije, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Instituta za javno zdravlje Srbije“Dr Milan Jovanović Batut.“

Rak dojke je maligni tumor koji se razvija u ćelijama dojke odakle se može proširiti na okolna tikiva i udaljena područja u organizmu. Bolest se javlja gotovo isključivo kod žena, ponekad, mnogo ređe, može se javiti i kod muškaraca.

Postoji mnogo faktora rizika koji povećavaju šansu za razvoj raka dojke, ali još nije poznato kako tačno neki od tih rizika izazivaju ćelije da postanu kancerogene, zato se još uvek pretpostavlja da hormoni igraju glavnu ulogu u nastajanju tumora.

Statistički, svaka osma žena je u opasnosti da oboli od raka dojke.

Individualni rizik da žena oboli zavisi od mnogo različitih faktora kao što su sporodična istorija, reproduktivna istorija, način života, okruženje…

Niko ne zna pouzdano šta izaziva rak dojke, ali se pozdano zna da neke stvari ne dovode do bolesti, to su predrasude vezane za udarce i, naravno, rak dojke nije zarazan, ne može se s jedne osobe preneti na drugu.

Istraživanja su pokazala da žene sa određenim faktorima rizika imaju veće šanse da obole od raka dojke:

  • Starost: mogućnost da žena oboli od karcinoma dojke raste s godinama žene. U većini slučajeva rak dojke se javlja kod žena starijih od 50 godina. Iako statistike pokazuju da se starosna dob sve više smanjuje, još uvek se smatra da je ova bolest retka pre menopauze.
  • Porodična istorija: rizik da žena oboli je veći ako su njena majka ili sestra imale karcinom dojke. Rizik je veći ako je i sa ženske i sa muške strane, odnosno ako su žene i sa majčine i sa očeve strane imale karcinom.
  • Promene u DNK: promene u DNK određenih gena povećavaju rizik od raka dojke, među ove gene spadaju BRCA1, BRCA2 i drugi. Ponekad testovi mogu pokazati promene u datim genima.
  • Menstrualna i reproduktivna istorija žene: Istraživanja pokazuju da žene koje nemaju decu ili su prvo dete rodile posle 30. godine imaju nešto veći rizik od pojave raka dojke. Više trudnoća smanjuje rizik od bolesti. Neka istraživanja pokazuju i da kod žena koje su svoj prvi menstrualni ciklus imale pre 12. godine, postoji veći rizik od oboljevanja, kao žene koje kroz menopauzu prolaze posle 55. godine.
  • Gojaznost posle menopauze: rizik od oboljevanja je veći kod gojaznih žena koje su prošle menopauzu.
  • Nedostatak fizičke aktivnosti: žene koje su fizički neaktivne tokom života imaju veći rizik da obole od raka dojke. Fizička aktivnost smanjuje ovaj rizik. Samo aktivnija šetnja od 1,5 do 2,5 sata nedeljno, samnjuje rizik od bolesti
  • Alkoholna pića: istraživanja pokazuju da je rizik kod žena koje konzumiraju alkoholna pića veći.
  • Dojenje: neke studije pokazuju da dojenje smajuje rizik od oboljevanja, posebno ako dojenje traje između jedne i dve godine.
  • Oralna kotranceptivna sredstva: istraživanja pokazuju da žene koje u dužem vremenskom periodu koriste oralna kontraceptivna sredstva (pilule) imaju veći rizik da obole od karcinoma dojke. Ovaj rizik se smanjuje kad žena prestane sa uzimanjem pilula a kod žena koje više od deset godina ne uzimaju pilule ovaj rizik nestaje. Kada lekar preporuči ženi oralna kontraceptivna sredstva, ukoliko kod nje postoji neki od faktora rizika za oboljevanje, treba da upozori lekara.

Postoje i drugi faktori rizika kao što su ishrana, pušenje, geografsko područje u kojem žena, način života, većinu ovih rizika žena može da ublaži ili eliminiše dok na neke, kao što je genetika, ne može da utiče.

Najčešći simptom raka dojke je prisustvo „kvržice“ koje je teško otkriti jer su uglavnom bezbolne. Međutim svaka promena u tkivu dojke ne znači da je došlo do bolesti, zato, ako je otkrijete tokon samopregleda, najbolje je da se obratite lekaru koji će dijagnostifikovati o čemu se radi i promenu držati pod kontrolom.

U Evropi se svakodnevno dijagnostikuje 1.000 novih slučajeva karcinoma dojke dnevno. Od svih karcinoma dojke, 80% se dijagnostifikuje kod žena starijih od 50 godina.

U Srbiji, po statistikama koje se ne menjaju godinama, godišnje oboli oko 4.500 žena, dok 1.600 žena izgubi bitku sa bolešću.

Otkriven na vreme rak dojke je izlečiv u 95% slučajeva. Preživljavanje u periodu od 5 godina nakon lečenja iznosi 98%.

Tokom proteklih 20 godina, stopa izlečenja je udvostručena zahvaljujući poboljšanoj terapiji i ranoj dijagnostici.

Preporučujemo:

Kako izgleda ultrazvučni pregled dojke – intervju sa doktorkom Oliverom Stevanović

Značaj dojenje u prevenciji raka dojke

Redovna fizička aktivnost u menopauzi smanjuje rizik od karcinoma dojke

10291693_732900816794713_8442237040485949089_n

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*