Home / Kafa sa tetkom / Bella ciao – pesma koja je ispratila Jovanku Broz
Bella ciao – pesma koja je ispratila Jovanku Broz

Bella ciao – pesma koja je ispratila Jovanku Broz

Mediji su objavili da je Jovanka Broz sahranjena uz taktove pesme Bella ciao što je bila njena poslednja želja. Ako ste se pitali zašto je želela da je sa ovog sveta isprate taktovi baš ove pesme, odgovor možete samo da naslutite.

Odgovor možda, ali samo možda, leži u tome što je Jovanka Broz bila partizanka a ova pesma koja je danas jedna od najpopularnijih pesama otpora, postala je popularna dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata, u vreme Jovankinih najlepših dana kada je kao supruga Josipa Broza Tita dočekivala strane delegacije i tadašnju zemlju, koja je imala ugled koji danas ne možemo da zamislimo, predstavljala u svetu.

A možda nam je ovim taktovima na svom poslednjem ispraćaju poslala poruku o ujedinjenju, ideji koja je sve nas na prostorima bivše zemlje razjedinila do krvavih ratova jer ova pesma u Italiji i jeste postala popularna kao pesma u kojoj je ujedinjena jedna ideja.jovanka

Bella ciao je uvek bila pesma slabih i potlačenih koja je povezivana sa italijanskim partizanskim pokretom oko čijeg porekla se istoričari i danas spore. Neki tvrde da je pevana još za vreme Drugog svetskog rata dok su drugi uvereni da tokom trajanja ovog rata nikada nije otpevana.

Ako se pevala tokom Drugogo svetskog rata, istoričari kažu da nije bila toliko poznata već da su je pevali samo partizani iz okoline Bolonje a da je tekst pesme modifikovan, to jest da se ista pesma pevala još tridesetih godina prošlog veka i da je opisivala težak rad radnika na pirinčanim poljima na severu Italije. Kako god, ova pesma je pesma onih koji se bore za slobodu, u Drugom svetskom ratu protiv fašista i nacista, pre rata protiv kapitalista.

Posle Drugog svetskog rata, dok su se Evropa i ceo svet oporavljali od posledica, ova pesma se prvi put čula 1947. godine  u Pragu, na Prvom svetskom festivalu demokratske omladine. Od tog trenutka počinje međunarodna popularnost ove pesme koja je prevedena na skoro sve jezike sveta. Tokom šezdesetih godina kada su radnici i student širom sveta demosntrirali svako ju je smatrao svojom himnom.

Od pesme ugnjetenih radnika, one koja je simbolizovala partizanski pokret, postala je pesma boraca za slobodu, himna mladih i himna otpora širom sveta.

Prvi tonski zapis ove pesme napravljen je davne 1962. godine a otpevala ju je Đovana Dafini, italijanska pevačica koja je puno doprinela popularnosti ove pesme i koja je i sama nekada radila na pirinčanim poljima što je opevano u prvoj verziji pesme.

Koliko je ova pesma popularna i danas kao himna pobune, dočaraće vam podatak da su ove godine u Turskoj, buneći se zbog planova da se na mestu poslednjih “zelenih pluća grada” u Istanbulu grad tržni centar, mladi koji su protestovali protov ove odluke premijera Erdogana pevali ovu pesmu.

Jovanke Broz srpska javnost se setila tek kada je dospela u bolnicu i to onda kada više nije sama mogla da donosi odluke. Dok je mogla, odbijala je lečenje kao da je jedva čekala da ode sa ovog sveta, iz društva koje ju je stavilo u izlolaciju i zaboravilo je.

Ako je osećala otpor prema onome na šta ju je ovo društvo osudilo bez pravosnažne presude, nije ga pokazivala, živela je dostojanstveno bez svega onoga što joj je oduzeto i zato izbor ove pesme ne treba da čudi.

Ona je simbol njenog života i onog najblistavijeg  i onog najmračnijeg perioda.

Ciao bella!

(Foto u zaglavlju – Tanjug)