Sigurno ste se suočili sa nečijom neljubaznošću, u prodavnicama, dok čekate u nekom redu, na ulici, restoranu, u gradskom prevozu, kad vam neko obrusi, tek tako, bez ikakvog razloga. Možda ste i sami osetili nekada navalu besa prema nekome ko vam nije „ni kriv ni dužan“ a da niste umeli da definišete odakle taj osećaj.

Poslednjih godina, koliko god da se priča o toleranciji, suočeni smo sa rastom agresije u svim oblicima uključujući i verbalnu agresiju koja je najraširenija. Ljudi izlaze iz kuća kao male tempirane bombe, ne smete da ih pogledate, preprečite im put, pitate ih nešto, jednostavno je bolje zaobilaziti ih.

U gradskom prevozu ćete videti gomilu mladih koji su zaposeli sedišta i ni za živu glavu ne bi ustali nekom starijem, ne primećuju ih a možda se prave da ih ne primećuju. Usudite se da upozorite neko mlado biće da ustane nekom starijem i naići ćete na gomilu uvredljivih reči. Sve dok ih ne dirate, ne obraćate im se, oni su tiho nenametljivo agresivni u svom nevaspitanju i nepristojnosti, kad im se obratite možete samo da se osećate postiđeno.

U prodavnicama će vas prodavačice dočekati sa – dobar dan, ali doviđenja nećete čuti ako niste ništa kupili. Držaće vam predavanje o tome kako rade ni za kakvu platu, ma prosto da vas bude sramota što ste uopšte izašli iz kuće.

Automobili su parkirani gde god ima mesta, bili to travnjaci, trotoari ili dečija igrališta, sve su to vidovi tihe agresije i neke vrste neljubaznosti prema drugim ljudima.

Kažu da je dobrota deo ljudskog bića ali očigledno je da živimo u vreme kada su dobrota i ljubaznost izašli iz mode, takvo ponašanje se smatra ponašanjem slabića.

Ljudi se ponašaju kao da samim postojanjem neko drugi ugrožava njihovo postojanje.

Ako niste znali, ljubaznost je jedan od parametara koji služi za izračunavanje sreće jedne nacije, što je osnova za dobro zdravlje, kako nacije tako i pojedinca. Imajući to u vidu, biće da smo vrlo, vrlo nesretna nacija.

Ako vam se nekada desilo, ili vam se češće dešava da budete neljubazni prema nepoznatim ljudima, razmislite o svom ponašanju, kažu da je ljubaznost odraz unutrašnje snage, čak i onda kada je neko dobro zaslužio da budete neljubazni. Sigurno se niste dobro osećali nakon što ste svoj bes iskalili na nekome. Uporedite to sa trenucima kada ste bili ljubazni prema nekome, sa osećajem zadovoljstva i mira koji vas prožima.

Ljubaznost je zdrava,stvara osećaj zajedništva sa drugima, čini nas mirnijima i opuštenijima, vrednima u sopstvenim očima. Ljubaznost, kažu psiholozi, daje smisao našim žitovima, neljubaznost i agresija u bilo kom obliku nas otuđuju i čine da se osećamo loše bez obzira što je trenutak neljubaznosti na neki način trenutak pražnjenja.

Ako naša neljubaznost potiče od ljutnje, trebalo bi nakon ispada dobro da razmislimo na koga smo to ljuti ako se verbalno praznimo na drugima. Ljutnja se svrstava u negativna osećanja iako je sasvim prirodno osećanje ali trebalo bi da pronađemo izvor svoje ljutnje, zbog čega se budimo ljuti i tako provodimo dan. Da li je ljutnja odraz krize koja nas pritiska, svakodnevna briga za preživljavanjem, nerešeni problemi? Šta god da je, neljubaznost čini da se osećamo još gore.

Kada smo ljubazni, ulepšamo drugima dan ali ga ulepšamo i sebi. Samo obratite pažnju na svoja osećanja.

Kad delite ljubaznost uvećavate ljubaznost koja vam se vraća.

Pogledajte, dobrota i ljubaznost su tako divno zarazni.