Home / Kafa sa tetkom / Bosiljak, aromatična i lekovita biljka
Bosiljak, aromatična i lekovita biljka

Bosiljak, aromatična i lekovita biljka

Sa prolećem, u naše domove se uselio bosiljak, lekovita i aromatična biljka koja poboljšava ukus hrane i uglavnom se koristi u mediteranskim jelima.

Bosiljak je bogat vlaknima, proteinima, sadrži šećer i vodu, minerale kalcijum, natrijum, mangan, bakar, kalijum, gvožđe, fosfor, magnezijum, cink, kao i vitamine A i B.

Tačno poreklo ove jednogodišnje zeljaste biljke se ne zna, neki govore da je poreklom iz Afrike dok drugi tvrde da poreklo vodi iz tropske Azije i da je prava zemlja iz koje je bosiljak krenuo da osvaja svet – Indija. Kako god, bosiljak je bio poznat starim Egipćanima a Grci su ga dobili sa pohodima Aleksandra Velikog. Ime ove biljke potiče od grčkog βασιλευς (basileus) što znači kralj. Iz Grčke, bosiljak je stigao, kao i većina biljaka, u Italiju a zatim u Francusku odakle se proširio po celoj Evropi. U 17. veku počeo je da se gaji u Engleskoj odakle je počeo izvoz u Ameriku.

Stari narodi su verovali da ima afrodizijačka dejstva, u Grčkoj se koristio za lečenje rana a Afrički narodi su verovali da štiti od ujeda škorpije. U nekim rukopisima iz srednjeg veka može se videti da je smatran simbolom mržnje i đavola. Ovo možda vodi poreklo iz verovanja starih Grka i Rimljana da bosiljak koliko god lekovit bio donosi nesreću i da ga treba saditi uz salve psovki i uvreda. Kako god, za ovu biljku su vezana mnoga praznoverja, verovalo se da leči i ludilo, ali istovremeno da može dovesti do depresije, da brani od udara groma  i da vodu drži čistom i to samo ako se stavi u vodu za vreme pomračenja sunca.

U  pojedinim delovima Srbije i danas se, veruje se da bosiljak ne treba držati u kući, da donosi nesreću, dok ga u drugim delovima zemlje možete videti u baštama i stanovima, a kao suvu biljku u svim domovima onih koji slave slavu.

Kako su afrički narodi verovali da bosiljak štiti od ujeda škorpije, tako kod nas postoji verovanje da štiti od ujeda komaraca pa ga većina drži na prozoru kako bi sprečili da ovi dosadni insekti uđu u kuće i stanove.

Kao začinska biljka, zbog svog jakog mirisa, bosiljak se teško probio do srpske kuhinje ali svakako ga treba koristiti jer otvara apetit, podstiče lučenje želudačnih sokova što pomaže varenju i smanjuje nadutost.

Ako želite da koristite bosiljak kao začin, berite ga dok nije procvetao i samo one grančice sa zdravim listovima. Kada ga oberete, ili kupite, možete ga par dana čuvati isto kao peršun, u čaši vode, ako ga stavljate u frižider prethodno ga operite, dobro osušite na kuhinjskoj krpi i čuvajte u  staklenim posudama. Bosiljak možete koristiti i kao suvi začin, iseckajte listove, osušite ih na papirnoj salveti i čuvajte u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi. Ako ga češće koristite, odličan je začin za neke salate, naseckajte listove i stavite u bočicu sa uljem (2 dcl) i time prelivajte salatu.

Osim kao začin, bosiljak, zbog njegovih lekovitih svojstava, možete koristiti i kao prirodni lek protiv nadimanja, kašlja, mučnine čak i kao lek protiv nervoze.

Čaj od bosiljka je najbolje pripremiti od 20 grama bosiljka koje treba ubaciti u 1 litar kipuće vode i kuvati desetak minuta.

Ako patite od nadimanja pijte jednu šolju posle jela, protiv kašlja pijte najmanje tri šolje dnevno, a ako patite od nervoze i bezrazložne uznemirenosti pokušajte da pijete po jednu šolju ujutru i uveče.