Home / Saveti koje niste tražili / Mogu bez tebe, ali sa tobom je lepše!
Mogu bez tebe, ali sa tobom je lepše!

Mogu bez tebe, ali sa tobom je lepše!

Kakve god da smo ličnosti, situacije u kojima postoji samo mir, red, dovoljnost, su izuzetak. Najveći deo vremena svesni smo različitih vrsta i intenziteta neugodnosti, poremećaja, nedostataka. Neki  čak vezuju i pojam žive prirode za nužnost takve dinamike. „Kad se budem probudio, a da me ništa ne boli, znaću da sam mrtav!“, govorimo u polušali.

Ne registrujemo samo bol, umor, uznemirenost, potištenost, prazninu… promene iz domena našeg Ja, nego i poremećaje u kontaktu sa sredinom i sa drugim ljudima. Znamo da je petnaesti u mesecu i da nam stiže rata za plaćanje kredita za koju nemamo pokriće. Televizor nam se pokvario. Partner je zaboravio da nam je godišnjica…Registrujemo i poremećaje koji nisu sa nama u vezi: u susedstvu merdevine nisu dobro postavljene, neko dete neutešno plače…

Samo opažanje ipak nije dovoljno da nas pokrene. Potrebna je i nužnost da se stanje menja. Osećanje da smo obavezni, ili čak prisiljeni da učinimo nešto, zovemo potreba. Akademska psihologija nudi niz drugih termina: motiv, nagon, instinkt… Zadržaćemo se na terminu potreba, jer obuhvata široku oblast: od potreba za hranom, snom, reprodukcijom, do intelektualnih, emocionalnih, socijalnih potreba. Takodje termin ne traži operacionalnu definiciju, jer je u svakodnevnoj upotrebi jasno značenje.

Grant Cochrane / FreeDigitalPhotos.net Na rođenju smo potpuno zavisni. Glavni zadatak roditelja je da prepozna naše potrebe i da pronađe pravi način da ih zadovolji. Ako se roditelj i novorođenče ne usklade, ako ne primimo dovoljno podsticaja (količinski i na adekvatan način), možemo da „venemo“ i da umremo. Istraživanja Rene Špica empirijski dokazuju, a i Martin Selidžmen to potvrdjuje u laboratorijskim uslovima. Zato kažemo da nam je kao detetu prisustvo druge osobe koja nas neguje nešto bez čega ne možemo da preživimo. Kada odrastemo, možemo da preživimo bez prisustva drugih ljudi. Nećemo umreti od samoće. Ipak ostvarenje mnogih ljudskih vrednosti uslovljeno je prisustvom drugih ljudi (ljubav, bliskost, seks…) Činjenica je da možemo da opstanemo sami, ali nam je onda kvalitet života nizak. Kao socijalnom biću i kada nam drugi ljudi nisu potrebni, imamo želju za njima!

Dok se potrebe vezuju za izbegavanje neprijatnosti, nedostataka, poremećaja i zonu preživljavanja, želje se vezuju za zadovoljstvo i zonu kvalitetnog života. Razlikovanje dve klase motivacionih snaga: potreba i želja je od suštinskog značaja. Česta je zabluda da nam je život usmeren na izbegavanje neprijatnosti. To nas drži zakucane u zoni preživljavanja, simbiozi, zavisnosti, pa i bespomoćnosti. Odrasla zrela osoba zapravo treba da balansira izmedju pozitivnih i negativnih sila, izmedju apetita i averzija, izmedju zadovoljstva i izbegavanja bola, izmedju želja i potreba!

 Michal Marcol / FreeDigitalPhotos.net

To je lakše reći, nego ispuniti, jer se želje i potrebe mogu mešati – tako da jedna dovodi do druge. Imamo grčeve u stomaku, postajemo svesni da smo gladni, osećamo potrebu da to ublažimo uzimanjem hrane. Istovremeno, predstava o odredjenoj vrsti hrane: rižoto sa morskim plodovima, može da nam bude vrlo atraktivna i poželjna, te se za to opredeljujemo ne iz potrebe da ugušimo glad, nego kao izvor zadovoljstva. Kad otkrijemo kako nam rižoto prijatno klizi niz nepce, možemo ga jesti i kada smo siti, samo iz čistog zadovoljstva. Ostade samo želja bez potrebe! Naravno, nekada i sama redukcija tenzije donosi ne samo popunu nedostatka – sitost, nego je prijatna sama po sebi. Ali, nije uvek tako.  Potreba može biti zadovoljena uz osećaj neprijatnosti – kad jedemo, a boli nas grlo, siti smo, mada smo teško gutali. Može se desiti i da se želja pretvori u potrebu. Uporna želja koja postaje sve intenzivnija bez postizanja zadovoljenja može postati potreba. Tada ne preduzimamo nešto jer anticipiramo zadovoljstvo, nego samo hoćemo da ublažimo tenziju. „Veštačka“ potreba može biti indukovana i fiziološkim poremećajem, na primer kod uzimanja droge, kada takve potrebe poprimaju sve karakteristike primarnih nagona održanja.

chanpipat / FreeDigitalPhotos.net

Potrebe ili želje se javljaju u konkretnoj psihološkoj situaciji. Percepcija cilja, prepreka i puteva koji vode ka realizaciji potrebe ili želje, kao i nivo aspiracije, jako su individualno definisani. Čovek želi da bude voljen i da voli jednu određenu devojku i ni jednu drugu, želi da bude šampion u šahu, a ne u bacanju diska… te opseg alternativnih ciljeva nije tako neograničen, kako se teorijski može zamisliti. Svakako, rasplitanje našeg složenog motivacionog života, razlikovanje naših potreba i želja je prva stepenica ka doživljaju mira, homeostaze, dovoljnosti (kad ostvarimo potrebu), ali i uspeha , sreće i zadovoljstva (kad realizujemo želju).

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog, edukator Psihopolis instituta

Ostavite odgovor