Znate već kako nam veliki problem predstavlja kada dugo šetamo po gradu, ulazimo iz radnje u radnju, umorimo se, nešto bismo pojeli, nismo baš spremni za neki fensi restoran, ne bismo ni da jedemo na ulici ili u pekari, i počnemo nasred ulice da se osvrćemo gde bismo pristojno ručali a da to ne bude preskupo.

Jedući u beogradskim restoranima, može vam se desiti da se razočarate restoranom koji je na glasu, odnosno i uslugom i kvalitetom hrane, često to bude neukusno do te mere da poželite da vratite naručeno. Veliki srpski problem u svim oblastima, pa i kad su restorani u pitanju, je – kad napravimo ime, prestanemo da održavamo kvalitet. O cenama da ne govorimo, one često budu takve da se posle danima pitate šta ste platili.

Dijagonalno od Doma omladine u Beogradu, kad krenete prema Trgu republike, nalazi se Sport bar Zora, restoran koji vrlo lako možete da promašite, nema neku pompeznu reklamu koja bi vam privukla pogled, ali ako vam se desi kao meni, da svratite sasvim slučajno, odlazićete ponovo i ponovo, čak i ako niste nešto strašno gladni.

Što se ambijente tiče, sasvim je prijatan, ništa luksuzno, odmereno je, bez suvišnih detalja, imaćete direktan pogled na kuhinju, toalet je pristojan i čist. Usluga se može nazvati savršenom.

Ovaj restoran ima posebnu ponudu za doručak, sasvim pristojan klasičan restoranski meni, ono što ga izdvaja od većine drugih restorana što svakoga dana na meniju imaju drugo kuvano jelo, savršen je za one koji rade u centru, koji dan provode u firmi i koji bi za ručak da pojedu nešto kuvano.

Prosečna cena bilo kog jela je oko 300 dinara, salate se kreću oko 100, sa pićem ručak ne može da vas košta više od 500-600 dinara.

Da bih vam dočarala, današnji ručak je koštao 1.480 dinara, a obuhvatio je – bečku šniclu sa pomfritom, mešano roštiljsko meso sa pomfritom, dve šopske salate, 1 coca colu, ½ litra kisele vode i dve čaše šardonea „Radovanović“.

Pošto je vaša tetka domaćica, odmah račun počne da prevodi u ono što bi mogla da kupi za taj novac i dođe do toga da bi je koštalo isto ako ne i više da je sve namirnice i piće kupila, plus utrošeno vreme. Neisplativo.

Prostom računicom takođe dođete do toga da bi nekoga ko živi sam, svakodnevni ručak u ovom restoranu, tokom radnih dana, koštao oko 10.000 dinara, neuporedivo manje od onoga što potrošimo za mesec dana kupujući namirnice na pijacama i u marketima.

Dakle, ako dan provedete u gradu, radite u centru, ili jednostavno poželite da ručate van kuće, toplo vam preporučujem ovaj restoran, dodelila bih mu čistu desetku za kvalitet i uslugu.

Jedino situacije kada bi možda trebalo da izbegavate ovaj restoran je kada se odigravaju neke važne sportske utakmice, kao što je nedavno bila utakmica Zvezda – Partizan, ali to jedino ako vam gužve smetaju, inače je atmosfera bila fenomenalna.

S obzirom da ovo nije plaćena reklama već prijateljska i topla preporuka, na slici možete videti samo uslikan papirni podmetač, kako izgleda i ulična reklama ovog restorana, tek da ga prepoznate ako poželite da posetite ovaj restoran. Nažalost, ovaj restoran nema Internet prezentaciju.

Mirjana Mimica