Nekada se o govoru tela nije pričalo kao danas. Ako ste obratili pažnju, o tome se danas mnogo govori, često ćete čak videti komentare na gestove pojedinih političara i ljudi iz javnog života tokom izjava koje su dali ili govora koje su održali. U svetu postoje agencije u kojima se ljudi edukuju kako da “obuzdaju” svoje telo i ne kažu više nego što treba ili kažu nešto pogrešno.

Koliko god vi ne mislili o tome kako se držite, u šta gledate, da li se igrate pramenom kose, ili previše gestikulirate, ne zaboravite da to ponekad govori isto koliko i reči i da može odrediti mišljenje osobe koja sedi preko puta vas. Ovo podjednako važi i za one na rukovodećim mestima, i za podređene, od toga koliko vodite računa o govoru svog tela zavisi i koliko će vas neko ozbiljno ili neozbiljno shvatiti.

Pogrešan govor tela može izazvati pogrešan utisak, a prvi utisak je jako važan kada, na primer, odete na intervju za posao. Ovi intervjui su za one koji očekuju posao i žele da se predstave u najboljem svetlu jako stresni, i sasvim je normalno da gestovima pokazujete nervozu. No, da bi svojom pojavom potvrdili ono što piše u vašem CV-ju evo nekoliko malih trikova kako da ostavite dobar utisak.

Bilo bi dobro da na intervju za posao odete taksijem. Ni svojim automobilom, ni javnim prevozom, i jedno i drugo vas može dovesti u opasnost da kasnite, saobraćajna gužva će vam pojačati nervozu, gužva u prevozu takođe, zato pozovite taksi i opustite se dok vas vozi neko drugi, da ne biste na razgovor za posao uleteli kao da ste trčali maraton, zadihani i potpuno dekoncentrisani.

Kada vas osoba koja će obaviti razgovor sa vama primi, gledajte je tokom razgovora u oči. Izbegavanje kontakta očima je znak stidljivosti i manjka samopouzdanja, a i nepristojno je, zato sve vreme gledajte u osobu sa kojom razgovarate. Firma koja će vas eventualno zaposliti očekuje od vas da imate samopouzdanja, da verujete sebi, samo tako i oni mogu verovati u vas.

Vodite raučuna kako sedite. Ne smete biti zavaljeni u stolici, niti previše nagnuti ka osobi koja sedi preko puta vas, sedite pravo. Ako se zavalite odaćete utisak nekoga kome je sasvim svejedno kako će se taj razgovor završiti, ako telom krećete ka osobi sa kojom pričate delovaćete neozbiljno, zato pravo, kao kad lekar želi da vam posluša pluća i kaže – ispravite se.

Ne vrpoljite se u stolici kao dete koje mora da sedi a ne sedi mu se i rado bi otrčalo u svoju sobu. Ne zabacujte kosu, ne nameštajte šiške, ne čistite nevidljive končiće sa svoje garderobe, seli ste, gledajte u onoga sa kim pričate i svu svoju pažnju usmerite na njega. Ako se budete vrteli levo desno, izgledaćete uplašeno ili kao da vam je dosadno.

Tokom razgovora, nervoza koju osećate a koju ne treba da pokažete se vrlo lako može pretvoriti u laganu glavobolju, više napetost, ili u bol u stomaku, normalno, telo pokušava da se izbori sa stresom. Vodite računa da vam se na licu ne vidi da vam je upravo sevnuo bol kroz glavu ili stomak. Delovaćete kao da ste pojeli nešto kiselo ili kvarno a može biti pogrešno protumačeno.

I na kraju, vodite računa o rukama, ne gestikulirajte, ne mašite rukama, ne češkajte se.

Ako vam se sve ovo učini smešnim, govor tela je važan, vaše držanje tokom intervjua za posao će pokazati kako ćete sutra razgovarati sa klijentima ili strankama.

Zato, da biste odali dobar utisak, da biste izbegli zamke sopstvenog tela, na šta inače u svakodnevnom životu retko obraćamo pažnju, gledajte osobu sa kojom razgovarate, ne srkrećite pogled, svako skretanje pogleda vam može odvući pažnju na nešto drugo.

Fokusirajte se na osobu koja sedi preko  puta vas, pažljivo je slušajte, onda će i vaše telo biti mirno i pokreti će pratiti vaše misli i govor.

I ne zaboravite da isključite telefon.