U svetu se iz godine u godinu, decenijama, obavlja stotine i stotine istraživanja šta je ono što žene čini srećnim, šta je ono o čemu žene sanjaju. Svaki san otvorenih očiju ima želju da bude ostvaren, zato je sasvim normalno da se ženski časoposi i portali bave time kako žene da ostvare te svoje snove kako bi najzad bile srećne.

Sudeći po tim tekstovima, žena u Srbiji može biti srećna ako:

se uda za milionera što je ravno nemogućem, eventualno da dobije na lotou kao što se skoro desilo jednoj ženi čiju su ispovest objavili svi mediji;

ostane mladalačkog izgleda;

nosi cipele i tašne koje na našem tržištu ne mogu da se kupe, a i da mogu ženi sa prosečnim primanjima su ove stvari nedostupne;

se uda za Džordža Klunija ili Breda Pita kojima bi i noge u lavoru prala;

s druge strane  se izbori za to da nikako ne pere čak ni košulje svom suprugu;

ne kuva već kupuje gotovu hranu;

svakoga dana ode ili na fitnes, ili u slanu sobu, ili na tretman čokoladom, ili u neki spa centar;

izmisli neki trik pomoću koga bi joj deca odrasla i vaspitala se sama;

letuje isključivo na egzotičnim ostrvima i to sama, valjda dok muža čuva ljubavnica a decu bake i deke;

joj kurir zazvoni dva puta, ne zbog onih stvari, nego da joj preda buket od 101 ruže od nepoznatog obožavaoca;

napravi karijeru zbog koje mora da zapostavi i decu i muža… Muž i deca su tu, neće pobeći, karijeru može da otme neka koja je spremnija u određenom trenutku…

I tako u nedogled.

Sudeći po količini tekstova kako postići sve ovo, i sudeći po tome da svi online portali prate čitanost svojih tekstova a štampani mediji se vode za prodajom svojih tiraža, biće da je ovo prava stvar, odnosno da većina žena u Srbiji misli da će biti srećne samo ako im uspe ono što im najverovatnije neće uspeti nikada.

Jer, drage moje, treba da budete zaista potpuno nesvesne toga ko ste, gde živite i kuda se krećete pa da možete da sanjate o Džordžu Kluniju kroz čije naručje su prošetale žene i žene, ali mora da mu je neka sudbina dodelila baš vas. Još samo putevi da vam se ukrste.

Potpuna sreća kao neki životni ideal najverovatnije ne postoji. Ali sigurno postoje trenuci ili dugi periodi u životu kada je čovek spokojan i zadovoljan.

Zato bih vas pitala, vas koje verujete da vaša sreća zavisi od onoga što vam se nikada neće desiti, ili se dešava nekoj manekenki, ili vam sreća zavisi od brda para, da li zaista verujete da biste tada bile potpuno srećne.

Da li to što ne možete da platite kućnu pomoćnicu, ne vozite ono što voze svetske zvezde, ne izgledate kao manekenke, toliko utiče na vaše osećanje životnog zadovoljstva da nikako ne možete biti srećne dok sve to ne dobijete kao na tanjiru.

Da li ste se ikada zapitale da li su svi ti tekstovi koji vam sugerišu da niste srećne bez određene kreme za lice, odlaska u spa centre, na estetske operacije, samo od vas prave potrošača, jer živimo u potrošačkom društvu kome je čovek važan onoliko koliko novca troši, vaša sreća im uopšte nije važna. Stoga, ako vam kažu da ćete biti srećne u haljini koja liči na haljinu neke poznate žene – nećete biti srećne. Možete se osećati dobro ako vam ta haljina dobro stoji, ali ona vas neće usrećiti.

Jednostavno, potrošačko društvo vas uči da ste srećne samo ako ste njihov klijent, bez obzira o kojoj se usluzi radi. Izvinite, ali to nije sreća.

Životna zadovoljstva, ne sreću, čine dobro zdravlje, porodica, deca, zadovoljstvo poslom koji obavljate, prijatelji. Ličnu sreću čini ono što smo sami izabrali, makar izabrali da živimo sami.

Novac nije sredstvo za postizanje sreće već sredstvo za obezbeđenje životnih potreba. Da se njime može kupiti sreća, sve one glumice i pevačice o kojima čitate a koje se razvode, sude, leče od zavisnosti i umiru vrlo mlade, bi bile srećne. Kupile bi večnu ljubav, večni brak ili večno zdravlje.

Ne merite svoju sreću i svoj životni uspeh po njima jer je sreća, odnostno zadovoljstvo životom, samo ono što nas lično zadovoljava. Nikako ne dozvolite da vas neko ubeđuje da ne možete biti zadovoljne svojim malim, svakodnevnim stvarima, već isključivo ako ste u trendu što nas ponovo vraća na onu priču o potrošaču.

Zamislite recimo da ste ovog trenutka prezadovoljne svojom linijom, frizurom, noktima, da ste obučene u par hiljada eura i da izlazite na sastanak sa Klunijem. Da li ste sigurne da biste posle toga bile srećne dok ste žive?

Zamislite da ste dobile na lotou i da možete da kupite šta god vam padne na pamet. Da li bi to poboljšalo vaše odnose sa nekim sa kime imate problema?

Ako je vaš odgovor – da – trebalo je da odustanete već kod prve rečenice ovog teksta.

Ako je odgovor – nisam sigurna – setite se trenutaka kada vam je strašno nedostajao onaj ko ga volite a od koga ste tada bile fizički udaljene. Setite se trenutka kad uđete u vrtić, posle posla, da uzmete svoje dete, kad vam dete kaže da je dobilo prvu peticu, trenutka kada ste ga rađale, mamine tople supe, svadbe svoje najbolje drugarice, trenutka kada se udavala vaša sestra…

Pomislite kako je lepo što su svi koje volite zdravi, što vam se raduju, i koliko oni vas raduju, setite se svih onih trenutaka kada ste mislile da se svet ruši, i svih onih kada ste mislile da je ceo svet vaš zbog samo jednog pogleda…

Tu, između tih trenutaka leži ono što bismo nazvali srećom.

Sve ostalo je samo marketing.