Milena Blagojević, na pragu tridesete godine, je još jedna od onih koji ne sede skrštenih ruku i čekaju da neko drugi uradi ono što treba da urade sami, svoju ljubav iz detinjstva je pretvorila u hobi a zatim u posao.

Osnove heklanja, pletenja, tkanja i makramea, naučila je još kao vrlo mala, pre polaska u školu. Svoj hobi, da uvek nešto pravi, je razvijala kroz školovanje, onda kad nije pravila ništa, bavila se crtanjem, i danas čuva neke svoje crteže iz osnovne škole.

Po završtetku školovanja upisala se na studije žurnalistike ali se ubrzo zaposlila, počela da napreduje u poslu i shvatila da posao u tom obimu i studiranje neće moći da idu zajedno. Ručni rad nikada nije zapostavljala, radila je vikendom ili posle radnog vremena, a tek prošle godine je kupila mašinu za šivenje i uz pomoć Interneta uspela da savlada osnove šivenja i krene u avanturu stvaranja unikatnih modela.

Prvi komad garderobe, košulju o kakvoj je maštala sašila je za sebe.

A onda…

Imala sam ideju da prijateljicama radim unikatnu garderobu, koja nije konfekcijska, koja će da bude urađena samo za njih i da bude namenjena njima, da nosi poruku.

Uporedo sa tim, shvatila sam da me moj posao, iako odličan i dobar, i odlično plaćen, ne ispunjava dovoljno, i da mi je potrebno da se profesionalno bavim onim što me zanima. Isti motiv koji sam imala kada sam upisala žurnalistiku, ovaj put me je doveo do sociologije, i upisala sam sociologiju na Filozofskom fakultetu.

Šef, koji mi je umeđuvremenu postao i dobar prijatelj je razumeo i podržao moju ambiciju i tako sam, letos, napustila posao.

Ipak, ostalo mi je još vremena do početka semestra, a kao velikom workoholiku „nemanje“ obaveza je palo teško, i tako sam, jedno veče, napravila projekat „Pijem&Šijem“, bez prevelikih očekivanja i ambicija.

Na Facebook stranici „Pijem&Šijem“ sam objavila foto-album nekih radova, a to veče sam završila i svoj prvi kaputić za decu, sa zaljubljenim princ-žabcem.

Fejsbuk strana koju je otvorila i na koju je postavljala slike onoga što je stvorila, ubrzo je imala mnogo lajkova i Milena je znala da radi pravu stvar.

A onda je počela da radi kaputiće i kape za decu, mantile sa dva lica, svaki unikatan, i u svaki je”ušila” mnogo svoje ljubavi.

Nakon što je počelo da se priča o njenim maštovitim kracijama, Milena je u jednom trenutku imala 40 naručenih kaputića i shvatila je da dalje ne može sama.

Pošto ste vi Tetka, mislim da ne bih smela da izostavim ovaj deo, kako sam  veoma vezana za svoju tetku, žalila sam joj se da ne mogu sve da postignem i ona i teča  su se rado priključili projektu.

Moj veliki strah, da li će se takav prelaz, moj izlazak iz rada, osetiti, je bio potpuno neosnovan. Tetka je unela sebe u moje ideje, unapredila ih i kaputići su bili još lepši.

Ja sam mogla da se posvetim studijama i daljem razvijanju projekta, novim proizvodima i kreacijama.

Tako sam se okrenula kreacijama za odrasle, i sada spremam kolekciju „Sve vas šijemo“ za studente, nadam se da ću uspeti, kolege me dodatno inspirišu i svaki dan imam po jedan novi crtež.

Usledio je poziv urednici gledne dnevne novine u kojoj će Milena imati svoju rubriku u njihovom nedeljnom izdanju, sa kreativnim savetima i foto-uputstvima, čemu se veoma raduje i nestrpljivo očekuje da vidim kako će to izgledati.

Naziv „Pijem&Šijem“izazvalo je veliku diskusiju na jednom forumu tako da je Milenin drug Ivan Apostolski, dizajner koji joj je kreirao logo, ovaj naziv savršeno uklopio sa francuskom transkripcijom tako da je “Pijem&Šijem” za one kojima smeta što “pije” postalo “Piemme&Chiemme”.

Mislim da „Pijem“ šalje poruku da je vreme da se opustimo i zabavimo, da ne patimo za svetskim „brendovima“ nego budemo ono što jesmo, i uvek se obradujem mejlovima u kojima vidim da su ljudi to tako i primili, sa osmehom. Drago mi je kada me ljudi zovu telefonom i kada uz smeh govore „Pijem&Šijem“, jer mislim da je veliki uspeh nasmejati nekoga, a posebno virtuelno.

Nedavno sam sebi uradila jedan kaput, koji je šaren, sa crnim macama, i ima na leđima vezen citat iz Amelie Poulain, i ovih dana, na putu do fakulteta i nazad, vidim da ga svi primećuju i to me čini srećnom, da ljudi primete da je nešto različito, pozitivno različito i novo, i drago mi je kada sa nekom kreacijom uspem da kreiram i takve emocije, smatram to velikom srećom.

Ako često čitate o tome da se “na Internetu” može zaraditi i čekate da vam on otvori svoja vrata, ugledajte se na Milenu i otvorite ih sami.

I ne pijte dok šijete.

Milenu možete pronaći ovde.