Razmišljanje – mora li razlaz imati povod?

Ambro / FreeDigitalPhotos.net

Znate ono kad gledate skladan par, koji se lepo slaže, pristojno žive, pristojni su ljudi, i onda, odjednom čujete da su se, „ničim izazvano“, ti ljudi koji su vam možda i za primer služili, naročito u svađama („Vidiš kako se X i Y dobro slažu i žive život, i putuju i sve im potaman, a ne krve se k’o mi zbog budalaština!“) i gde ono stadoh…a, da, i onda čujete da su se ti ljudi razišli. Prosto se posle dugogodišnjeg naizgled mirnog zajedničkog života, takođe bez mnogo buke, razdvojili, svako otišao na svoju stranu, što saznate tako što ih je na primer vaša sestra srela kako odvojeno šetaju gradom u isto vreme, svako sa svojim prijateljima…ili ih vidite na nekoj proslavi, predstavi, u kafiću…samo njega ili samo nju…

U mojoj mnogoljudnoj porodici nikada se ništa nije dešavalo niti rešavalo bez larme i galame, bilo da je dobro bilo da je loše, dreče svi kao da su Italijani, a ja vazda miran tip, pa tako meni nikako nije bilo jasno kako ljudi mogu da se, na primer, razidju a da nemaju neki sukob gigantskih razmera, delovalo mi je to kao čista naučna fantastika da se tako nešto desi a da ne ječi minimum celo naselje tri dana, sve dok nisam poodrasla i sazrela, pa videla lepe primere (ako razlaz dvoje ljudi uopšte može biti lep) a ima ih…tih mirnih, civilizovanih rastanaka.

Prvo sam mislila da se mirno rastaju samo mirni ljudi. A onda sam shvatila da se mirno, čak i  prijateljski rastaju u stvari i ljudi koji su jednostavno prestali da se vole, a rastaju se bez nekog konkretnog povoda, jednostavno im je dosta življenja u braku koji je prestankom ljubavi postao samo zajednica dva dobra prijatelja…ili kako god. Ima mnogo takvih brakova, veza, porodica…Nestane strasti, umore se jedno od drugog ili od zajedničkog života, ostane nekakva „ljubav“ neodređene obojenosti, nit’ je prijateljska nit’ je ona prava, nešto šućmurasto…pa nit’ im je da se rastaju nit’ da se gledaju tako, pa počinje nezadovoljstvo i oboje postaju tužni, setni, nesrećni na kraju.

Ako preteraju sa tim životom u nesreći, mislim se nešto, na kraju može samo mnogo žuči da se prolije, bolje to na vreme, dok su samo nezadovoljni… dok ne dođe dotle da su jedno drugom našli zamenu o kojoj lažu ili ćute pa se jedu od griže savesti, pre nego što počnu svađe i prebacivanja ko je i na koga potrošio više ljubavi, vremena, sebe i na kraju novca. Pre nego što postanu neprijatelji. Pre nego što se u dnevnoj sobi čuje samo zlokobno kliktanje daljinskog upravljača a razgovor se svede na priču o poslu, vremenu i večeri.

Jer, ljubav je burna, a njen nedostatak rađa tišinu…

A mnogo je onih koji tako sede u tišini i samo čekaju neki povod da se raziđu. Tužno, ali je tako. Znate ono: „ne maltretira me, dobra je osoba, dugo smo zajedno… ali kad bi me samo jednom prevario/la…“

Nekako mislim, nisu to dovoljni razlozi da sa nekim deliš život. Niti je ovo poslednje dovoljno jak povod da se raziđeš sa nekim ako ga stvarno voliš. Nije fer niti pošteno. Ni prema kome. Možda bi taj neko čija se greška čeka počeo svoj život iznova, zaljubio se ponovo, bio srećan… ili bi ta osoba koja čeka povod, umesto da stražari mogla lepo da provede svoj život s nekim drugim, sama, kako god joj odgovara. Sve je bolje nego životariti čekajući da se „nešto“ desi. Nešto što će biti dovoljno jak razlog da se kaže: “Eto, razišli smo se jer je on/ona uradila/rekla to i to…“ i tako sebe pred sobom i drugima osloboditi „krivice“ za razlaz… jer, svi rastanci su tužni. Ma koliko nekada bili neophodni. I u većini slučajeva niko nije kriv ili su svi krivi.

I ne mogu da se oslobodim utiska da bi se mnogo veza i brakova raspalo u miru i tišini, samo da nije tog pitanja ko će na kraju biti kriv.

A s druge strane, čim se zamisliš nad pitanjem da li je osoba pored tebe baš ona sa kojom želiš da provedeš ostatak života, nekako mi se čini da je vreme za razlaz. Da jeste, ne bi se razmišljalo ni tren.

Ali, to sam samo ja nešto malo razmišljala, ne mora sve biti istina…a možda i jeste?

Autor: Tamara Gočmanac

 

Print Friendly
Ako vam se dopao tekst, podelite ga sa prijateljima

10 Responses to Razmišljanje – mora li razlaz imati povod?

  1. dollybel kaže:

    po prirodi smo takvi da uvijek mislimo da je nešto, pa i izbor partnera, moglo biti bolje.
    Smatram da su sva „trpljenja“ bilo kojeg partnera u većini slučajeva posljedica ekonomske neovisnosti, podjele bračne tekovine ili čak predrasuda tipa: ko će biti krivi sl. Ljudi su neodlučni, teško se odlučuju na rezove, a uglavnom se ta neodlučnost kamuflira djecom. Kako će, trpim zbog djece je najveća laž na svijetu.
    Ljudski je zapitati se da li je ta osoba ona prava, ali ako to pitanje bude osnovna tema razmišljanja onda je ipak vrijeme za razlaz.
    Ko je kriv?
    pa zna se. Ženi muž, mužu žena…

  2. zelena kaže:

    Jer, ljubav je burna, a njen nedostatak rađa tišinu…

    ReMize po meni.

  3. LjiljanaJerinic kaže:

    Za pravu ljubav potrebno je i vreme. Tako se i veza ne raspada preko noći. Mesecima i godinama se nešto dešava. Povod je ovde marginalna stvar, bitni su razlozi za ostanak ili raskid. Razlozi se mogu grupisati u tri velike kategorije:
    1. Sa pravom ste osobom, ali volite na pogrešan način
    2. Sa pogrešnom ste osobom
    3. To je bio dobar spoj, ali ste se razvijali u različitim pravcima i više ne odgovarate jedno drugom.
    Odgovore na pitanja i kako da nadjete pravog partnera, ali i kada da raskinete, vredi potražiti i u knjigama. Toplo preporučujem: Zoran Milivojević“Formule ljubavi“ Psihopilis, ali i Barbara De Andjelis“Da li si ti prava osoba za mene“, Verba, 1998. Takodje preporučujem i seminare, profesionalna savetovanja, terapiju.. a ne samo razgovor sa prijateljima koji nisu objektivni. Nekada se desi da više vremena i energije potrošimo birajući deo garderobe ili auto, nego razmišljajući o svojim mapama ljubavi.
    I da, želim da dam „Savet koji niste tražili“ svima koji su u patnji zbog raskida. Tuga je normalno osećanje, jer je samo emocionalni izraz procesa razvezivanja, ali samo do odredjene granice i vremenskog trajanja ( analogija sa umuranjem). Dajte 40 dana, pola godine i godišnji pomen bivšoj ljubavi i onda je dosta!
    I još nešto, to što vas je neko ostavio, nema ama baš nikakve poruke o vašim kvalitetima. Svako ima pravo da bira, i vi i vaš bivši partner. Zamislite da ste vi porše, odličan auto, ali vaš bivši partner želi da vozi sada mercedes, ili možda corsicu. Ima pravo na to. Vi naravno ste bili i ostali porše i neko će opet da uoči vaše kvalitete!!Glavu gore!

  4. Gordana kaže:

    Na kraju ili na pocetku ispadne da i srecne price imaju svoju nesrecnu pricu. I pitanje je da li se zarad starih „obecanja“ treba odricati novih leptirica i uzbudjenja?
    I skoro sam potpuno sigurna da je vreme za razlaz onog momenta kad pozelis drugog/drugu..

  5. Violeta kaže:

    I ja sam sasvim sigurna da bi se mnogi brakovi raspali, tj. oni i jesu raspadnuti…, ali zbog okruženja partneri ostaju zajedno. Mnogo više druge zanima ko je kriv, a ljudi ne shvataju da je dovoljno samo da ne želiš da ostariš sa tom osobom, tj. ako nemaš kome da se požališ i pohvališ koji će ti đavo…

  6. Šapke kaže:

    Moja razmišljanja uglavnom idu u pravcu koji se tiče problema u komunikaciji ili njenom nedostatku. A eto i lepih smernica Ljiljane Jerinić. :)
    Svima: drage moje, žalosno ali istinito, i socijalni i ekonomski momenat su vrlo često poslednjih godina glavni razlozi za ostanak u neželjenom braku. Emocije nekako padaju u zapećak a u slučaju razlaza pljušte optužbe…Ne bih da širim komentar u novi članak, i moja topla preporuka za prvu knjigu koju je Ljiljana pomenula, drugu nisam pročitala, ali ću se postarati da je nabavim.
    Pozdrav svima:)

  7. magi kaže:

    rastaju se ljudi iz svakakvih razloga. ja, koja imam sud o svemu, trudim se da u takvim situacijama ne zauzimam niciju stranu jer je to jedna zeznuta stvar. kako god nesto sa strane da izgleda, nikad ne mozes da znas sta se desava kad dvoje ljudi zatvori svoja vrata. znam da sam nevidjeno patila sto nasi prijatelji hvale svoje zene i drze ih za ruke gde god se pojave. a s godinama vidim da se cesto desava da bas u tim transparentnim odnosima nesto ne stima.

  8. Zrela kaže:

    Mlada lijepa uciteljica se udala za inteligentnog duhovitog konobara.Da bi zajedno koristili god. odmor nagovorila ga i pomagala da i on zavrsi za prosvetara.Uciteljica se sva predala odgoju djece i brizi porodicnog doma a njemu obezbjedjivala vrijeme ,prostor,i novac za usavrsavanje da bi lakse i ljepse proveli staracke trenutke, kad se djeca razidju.Do titule doktora nauka potrosio je 15 godina bracne zajednice.Nakon proslave osvojene diplome skuvao uciteljici kafu i saopstio da ona ne moze biti zena intelektualca, da on mora malo misliti na sebe ,jer se umorio od zivota.Zaljubio se u mladju jer mu je potrebna u starosti da ga pazi.Pljunuo u uciteljicu a djeci rekao da nije njihov nivo.Otisao bez pozdrava i nikad se vise nije javio ni uciteljici ni djeci. Saznali smo da radi na Uciteljskom fakultetu .Zamislite ,vaspitava i poducava buduce ucitelje.Posle soka i krace tuge mi presrecni .Tek sad shvatamo kolku nam je uslugu bivsi konobar ucinio.Kao da smo sve protekle godine s njim zivjeli u tami a to ne znajuci.Sad po prvi put imamo pogled kroz prozor u svijet.PUNA KUCA SVJETLOSTI ,TOPLINE SMIJEHA.Nema straha ,saputanja i recenice pst tata uci.NE UZDISITE I NE PATITE AKO DODJE DO RAZVODA ,TO ZNACI DA NIJE NI VRIJEDIlO ,NE KRPITE I NE ZACEPLJAJTE RUPICE JER PUKNU KAD TAD.NE PLASITE SE OKRUZENJA JER SVE BUDE I PRODJE DOK OKOM TREPNETE.OVA UCITELJICA DOK OVO PISE KAO DA IMA KRILA IAKO IMA 55 GOD I 32 GODINE TRULOG BRAKA.Bas je briga hoce li je ko okriviti za razvod.Pa sta i da sam kriva ,a jesam …jer sam previse vjerovala…

  9. Tomićeva kaže:

    „Jer, ljubav je burna, a njen nedostatak rađa tišinu…“ kako je ovo tačno..mada i u tišini tinja ona ljubav koja je bila iskrena..makar sa jedne strane..nada,vera,ljubav..

Ostavite odgovor