Home / Kafa sa tetkom / Kišobran, od statusnog simbola do modnog detalja
Kišobran, od statusnog simbola do modnog detalja

Kišobran, od statusnog simbola do modnog detalja

Počela je sezona kiša, kišobrani će postati naši svakodnevni pratioci, zaboravljaćemo ih gde god stanemo, kažu da je kišobran jedna od najčešće zaboravljenih stvari.  Kišobran je dokaz da postoje Marfijevi zakoni, vrlo često kiša ne padne baš onog dana kad misimo da će padati i pada onda kad mislimo da neće pa kišobran nismo ni poneli. Ponekad ćemo se nervirati što nam se kišobran ne slaže uz garderobu jer on nije samo praktična stvar već i modni detalj. Da li ste se  zapitali odakle kišobran vodi poreklo dok trčite po kiši a vetar vam ga okreće naopako, nosite ga ispod ruke, ili šetate po kiši ako ste od onih koji vole kišu?

Kišobran – u našem jeziku znači baš ono što reč kaže, brani nas od kiše. Inače italijanska reč ombrello, engleska umbrella, vode poreklo od latinske reči umbra što znači senka.

Ne može se sa sigurnošću reći da li kišobran vodi poreklo iz Egipta, Kine ili Indije, svaka od ovih zemalja ima svoju priču koja seže duboko u prošlost zbog čega bi trebalo da nosi titulu postojbine današnjeg kišobrana koji je imao statusni simbol, simbolično je predstavljao vlast i bio je atribut božanstva. I u to vreme nije služio da bi se ljudi zaštitili od kiše već od Sunca, najstarije slike “kišobrana” nalaze se u drevnim kineskim knjigama i u egipatiskim grobnicama.

U Indiji se verovalo da “kišobran” predstavlja nebo a Egipčani su verovali de će boginja plodnosti, Nut, prekriti celu zemlju svojim telom kao kišobranom i da će tako štititi ljude, i kišobrane kao zaštitu od Sunca su smeli da nose svi koji su imali plemenito poreklo.

Kišobran je u Kini bio deo svečane odore vladara i broj kišobrana koji se nosio u svečanim trenucima bio je direktno proborcionalan njegovom ugledu. Ono što te kišobrane razlikuje od danjašnjih je što su bili iz nivao, kišobran kineskog cara je imao 4 nivoa, a Sijamskog čak 7 ili 9.

Oko 500. godine pre nove ere, kišobrani su u Grčkoj korišćeni tokom procesija da bi se zaštitile statue božanstava, pretpostavlja se da se odatle običaj preneo u Rim gde su pape i kardinali nosili kišobrane kao simbole božanske moći, papa je nosio kišobran prekriven trakama crvene i žute svile a kardilani i episkopi sa ljubičastim ili zelenim trakama. Tada, u antičkom Rimu, kišobran se prvi put pojavio i u rukama žena, kao simbol statusa. Kasnije, u XII veku, kišobrani su bili pravljeni od svile i bili su ukrašeni biserima, zabeleženo je da je tada Papa Aleksandar III zatražio dozvolu da se pojavljuje i u javnosti sa kišobranom kao simbolom moći i dostojanstva.

U XVII veku kišobran stiže do Engleske, a u XVIII i do Francuske, žene su ih sve više nosile, uglavnom još uvek kao suncobrane, to je bio modni detalj koji je trebalo da naglasi ženinu eleganciju.

U Engleskoj su prvobitno kišobran nosili samo sveštenici i vlasnici kafea, vremenom su počeli da ga nose i ostali muškarci, međutim, kad su sve više počele da ga nose žene, muškarci su ga odbacili kao previše feminiziran detalj u njihovim rukama.

Krajem XVIII veka, kišobran je imao mnoge nedostatke, bio je masivan i težak, pravljen od trske ili kitove kosti, od platna koje je bilo impregnirano uljem što je dovodilo do toga da propušta vodu, ali i takav je bio jeftiniji od taksija, odnosno, bilo je jeftinije kupiti kišobran nego platiti taksi kad počne da pada kiša.

Tvorcem današnjeg kišobrana smatra se Samjuel Foks koji je svoj proizvod patentirao pod imenom “Paragon”. U XX veku, kišobran počinje masovno da se koristi, više nije bio simbol statusa i moći.

Na zapadu, kišobran se koristi samo kad pada kiša, međutim, na istoku ljudi još uvek koriste kiobrane i kao suncobrane, siturno ste primetili da japanski turisti uz fotoaparate i kamere nose i kišobrane.

Današnji kišobrani nisu kitnjasti kao oni raniji, više nisu privilegija vladajuće ili bogate klase, kišobran je danas praktična stvar koja nas štiti od kiše ali ali je modni detalj koji se prilagođava modi i modnim trendovima.