Drage dame,
Razumećete da mi je teško da pišem o ženama uopšteno, ipak nisam toliki poznavalac ni Don Žuan, zato ću vam ispričati svoju priču i svoje viđenje onako kako umem i znam.
Zašto? Zato što o tome često razgovaram sa prijateljicom, a ona me je nagovorila da to ovde i vama ispričam. Uvek sam joj bio zamorče, pa neka me i sad. Pretpostavljam da će ispraviti i moje gramatičke greške, ako ih ima, pa mi je malo lakše.
Prosečan sam muškarac, u najboljim godinama, nikada u boljim neću biti sigurno, petnaest godina sam u braku, imam dvoje dece, ćerku od jedanaest i sina od osam godina. Zaposlen sam, ne previše. Lepo plaćen. Pristojno situiran. Prosek, u svemu. Ništa zapanjujuće ni zadivljujuće nemam u biografiji. Srećom, nema ni previše ružnog. Ili makar nije bilo.
Imao sam devojaka…taman (to je odgovor na ono vaše pitanje koje sam video ovde u uvodniku „a koliko si ih imala do sad“ jer se i ja sad malo osećam kao deo vašeg „klana“), znači – opet prosek.
Sad se vi sigurno pitate šta ću vam to pričati kad je sve u najboljem redu…e…pa nije sve uvek onako kako izgleda spolja i na prvi pogled.
Moja supruga je dobra majka, za sve i prema svima divna osoba, prijatna, slatka, ima četrdeset godina, radi ne baš dobar posao, ali ipak ga ima. Upoznali smo se, družili malo, zaljubili, zavoleli, zabavljali malo duže, venčali se. Sve po redu. Nikada se nismo svađali. Ne svađamo se ni dan-danas.
A voleo bih da se ovih poslednjih nekoliko godina makar posvađamo. Znao bih onda da ima emocija, da ih nije ugušila, da nisu nestale.
Jeste, meni su bitne emocije. I razgovor. I drugim muškarcima. I ne mislimo samo na seks, pivo i fudbal. Mislimo i o vama. Nego nikako da dokučimo…
Znate, ja ne umem da čitam misli. Kad dođem kući i vidim je namrštenu mene nešto samo preseče i krenem da mislim gde sam i kad pogrešio. Onda prođe večnost dok ne shvatim da nema to mnogo veze sa mnom. Pa posumnjam da ipak ima. Pa pitam „Šta ti je?“ I kad mi odgovori „Ništa.“ Ja bih se lepo okačio o drvo pred kućom, jer znam da jeste nešto. I da to nešto moram da pogađam kao vračara. Ako pogađam dosadan sam, ako ne pogađam nego ćutim, nezainteresovan sam.
Onda sve to lepo pustim i odem da se igram s decom, radimo domaći, gledamo film, bilo šta…ćutim i trpim. A moja žena… ona se uglavnom ponaša kao da sam jedno od dece ili kućni ljubimac. Ili ne, njih povremeno i pomazi, meni spremi da jedem i opere i opegla me. Bez maženja. Bez zagrljaja. Bez osmeha. Bez mnogo priče.
Vidite, sramota me je toga. Da nisam siguran da ovo neće biti potpisano pravim imenom nikada ne bih napisao. Ne mislim ja da je neophodno voditi ljubav pet puta dnevno, ali jednom u šest meseci je baš malo, priznaćete. Uvek je umorna, boli je glava, nije joj do toga…do pre četiri godine mislio sam da su to samo priče iz loših viceva. Sad mi više nije smešno. Da makar osetim zagrljaj, poljubac, ikakvu nežnost… ništa.
Prvo sam logično pomislio da ima nekoga. Lepo sam razgovarao sa njom, pitao je u čemu je problem, zašto je tako hladna prema meni, ona mi je odgovorila da nema nikakvih problema i da me voli. Kako me pobogu voliš a i ne nasmešiš mi se kad me vidiš? Rekla mi je da haluciniram i da ona brine o meni i opet, voli me. Ja i dalje ne znam gde je tu ljubav.
Malo sam na ivici strpljenja. Nikad nisam opravdavao muškarce koji imaju dobru ženu kod kuće i jurcaju okolo za suknjama. Jednostavno sam tako vaspitan. Da volim i poštujem svoju ženu. Ali ja više ne mogu da podnosim sve to jer ne razumem u čemu je stvar, kako je moguće da ti neko kaže da te voli a godinama te zapostavlja emotivno. Baš emotivno. Nemam sa kim da popričam u kući jer mora da gleda seriju ili nađe već nešto da radi kad zapodenem razgovor, spavam u krevetu sa njom kao sa sestrom, objašnjava mi da je možda klimakterijum kad nema gde nego mora da priča…ama, taj odnos klimaks i seks razumem, ali klimaks i nežnost nemaju nikakve veze. Valjda.
A zašto ne nađem neku drugu? Još je volim. A možda i nađem neku koja će mi na nežnost i ljubav uzvratiti istom merom. Pa onda kažem sebi: neka, još malo budi strpljiv, popraviće se već nekako. Ne znam, nisam pametan više. Teško je vas razumeti ponekad, stvarno.
A ovo je u stvari trebalo da bude moja priča o ženama, iz mog ugla. Ono ispade ispovest. Valjda zato što mi je ugao takav trenutno.
A i kome da ispričam ovu agoniju? Drugarima koji se prave da su neosetljive muškarčine?
Tačno je da muškarci međusobno retko pričaju o emocijama. To ne znači da ih nemaju. Niti da ne mogu da budu jako, jako povređeni i ranjeni. A umeju i da plaču, verujte mi.
Možda vam ova moja priča bude od neke koristi, a možda vam bude samo zanimljiva, ne znam. Drago mi je što probijam led i što će, u ovom ćošku makar, i muškarci moći da ispričaju svoju stranu priče.
Pozdravlja vas D.
Pretpostavimo da imate ćerku od 15 godina, da je ona stupila u nezaštićeni seksualni odnos, i da je ostala u drugom stanju. Vi, kao roditelj ništa od toga ne znate. Ona odlazi kod lekara i odlučuje da abortira. Vi i dalje ništa ne znate.Kad se sve završilo, kriva je država jer je omogućila da deca od 15 godina mogu, bez znanja roditelja, da abortiraju.Zakasnili ste sa svim. Ne znate šta vam dete radi, ne znate u kakvoj je opasnosti, dete nema poverenja da vam se obrati ni pre nego što je problem nastao, ni kad su posledice već tu.Dalje >>>
Ako se setimo osnovnih osobina ova dva tipa ličnosti, jasno da su to potpuno dve različite adaptacije. Skeptik je sumnjičav, isključuje osećanja i obraća pažnju na sitnice, dok je entuzijastu preplavljuju osećanja i vidi samo globalnu sliku zanemarajući detalje. Kada se nađu u istoj osobi, znači da ta osoba funkcioniše u ekstremima. Šetaju od toga da osećaju bez uključivanja mišljenja i da misle bez osećanja.
Strahinja je siroče. Niko ne želi da ga usvoji. Mora da ide kod čukunbabe koja živi sama u oronuloj kućici na periferiji. Da li će ona da ga prihvati?KOD BABA KREZEStajao je pred razvaljenom kapijom sam. Rođaci su ga dovezli, ali nisu mogli da se dogovore ko će da ga preda baba Krezi. Dalje >>>
Ovan Predstoji vam nedelja povlačenja iz javnosti. Neki svojom voljom, neki zato što moraju. Razmišljaćete i pravićete planove o budućim akcijama. Misli će vam biti ubrzane, tražićete informacije na sve moguže načine, da biste to mogli da upotrebite kada zatreba. Istraživaćete ljude oko sebe. Izuzetno teška nedelja po pitanju prorodice i prodičnih problema ili bolesti člana porodice. Dalje >>>
Voleo bih da pročitam objašnjenje neke žene koja se prepoznaje u ovom tekstu.
Zašto žene koja se prepoznaje Pdutr ? Tužna je istina da će se previše i žena i muškaraca pronaći u ovim redovima. A još tužnija da će malo ko biti dovoljno hrabar i priznati prvo sebi, da je medjusobna nezainteresovanost – samoživost. Jer ništa se ne dogadja preko noći pa ni gubitak interesovanja.
Pitanje za D – ako ti je već, kako kažeš važan razgovor zašto ne zapodeneš bar jedan, ali pokazujući da ti je stalo, da ti je važno, da želiš…ne pitanjem „šta ti je“…ni ženama nije dato od Boga da čitaju misli. Tišina može biti praćena samo tišinom !
Prepoznajem sebe, donekle, ponekad. Hoću da kažem da nisam uvek takva. U nekim periodima sam puna nežnosti, maženja, ugađanja, kačenja oko vrata kad dođe s posla, a u nekim drugim periodima zvuči potpuno isto kao i ti. Iste reči, ista pitanja. „Zašto mi se ne smeješ?“ „Ti mene ne želiš.“ „Ponašaš se kao da si mi mama!“ I sve ja to vidim, a opet ne mogu da se otmem iz te letargije.Ponekad sam prosto ophrvana problemima, nešto mi je, nešto me muči, besna sam što on to ne vidi i ne razume, pa se još više zatvaram u sebe. Znam da je to pogrešno, ali ne umem da se otrgnem iz začaranog kruga.
Ni ja sebe često ne razumem. Imam osećaj da mi nešto fali, samo ne znam šta, pa sam besna na njega.I on sam kaže da ga kažnjavam i da bi voleo da zna zbog čega. Volela bih i ja da znam.
Volim ga, mnogo ga volim i slomio bi mi srce kad bi otišao drugoj, a opet sam svesna da često radim baš u prilog tome.Nisam nesrećna, ali nisam ni srećna.Sreća je ushićenje, sjaj-ovo je često samo mirna voda.
Možda bi ti pomoglo da ti kažem šta od njega očekujem, šta bi promenilo tok stvarnosti.
Iznenadi je. Iznenadi je nečim što voli. Pozovi je na ručak posle posla. Otiđite negde na izlet, sami.Posvađajte se. Napravi ljubomornu scenu. Pokaži joj da u njoj vidiš i ženu, a ne samo majku i domaćicu. Ako je izgubila interesovanje za seks, ne insistiraj, to će je još više odbiti. Izmasiraj je i mazi..i ništa više. Pruži joj priliku da ona tebe zavede.
Možda nešto od ovoga pomogne.
Srećno! Nadam se da je svesna koliko divnog muškarca ima kraj sebe i da te neće izguiti.
I ja. Misliš da će se neka javiti?
Poludim kad vidim ovakvo kukanje „nevoljenog“ muškarca! Stalno bi da vam dokazujemo da vas volimo. Volim te čim sam sa tobom, čim ti kuvam, perem i peglam, čim ti čuvam decu, i povrh toga treba da se smeškam i dokazujem ti da te volim…
Ako ti je za utehu D i ja sam se isto osećao posle 15 godina braka. Misle da nemamo osećanja kad ono… zec viri iz kupusa. Pozdravljam te.
Mislim samo da sve ovo nema veze sa polom, ima i zena i muskaraca koji se tako ponasaju. Tuzno je i ne bi trebalo da se tako (ne)pokazuju emocije. A pranje, peglanje, kuvanje itd. svakako nije (dovoljno) pokazivanje emocija.
Ocigledno oboje sedite u svom cosku i patite.. U braku ste jer i dalje (mislite da) se volite. A gde je nestalo pokazivanje, i osecaj ljubavi? Pitam se? i sta je ljubav zapravo.. I cemu takav zivot bez dodira i neznosti i (dobrog) sexa… Pisem a kao da glasno razmisljam… a i dalje nemam odgovor zasto o(p)stajemo u takvoj (ravnodusnoj) zajednici…
Problem kod ovakvih žena je što gledaju te serije, raskoš, lažni sjaj, estradnu scenu punu kiča i šunda, pa se u sveopštem kulturološkom i društvenom haosu ne posvete ni sebi ni drugima dovoljno. Zaboravljaju i na seks, i na druge, i na sebe, i na emocije, upravo zato što su u škripcu sa kalendarom, biološkim satom, godinama i emocionalnim neriješenim stanjem. Penis bonus pax in domus.
i ja mislim kao u komentaru iznad da ljudi mnogo gledaju filmove…a cuvanje dece, pranje i peglanje svakako nisu ljubav. strasno je kad ljudi ne komuniciraju.
Natasa, naravno da treba da pokazes da ga volis. Voljela si ga prije djece, da? Ljubav nema veze sa vremenom, tako da izgovor i poput’nemam vremena, mnogo radim, umorna sam’- ne piju vode.
Komunikacija je zakon. Bez nje, postoji otudjenje. Otudjenje je kraj!!!
Naravno da stalno treba da se pokazuje da se voli – ukoliko se VOLI. Ako ne volis, naravno da ne mozes ni da pokazes i da ti to je mrsko, izmedju peglanja, pranja i dece.
Komunikacija je kljuc svega i sve resava – u bilo kom odnosu, ne samo musko-zenskom.
hm…
voliš me- volim, podrazumijeva se
podrazumijevanje, takotrebanje, navika, nedostatak komunikacije, otuđenje… su najopasniji za vezu.
Kvalitetan otvoren razgovor, ako ima ljubavi, sve riješava.
Ako ljubavi nema – ima izgovor.
Stanje u koje su zapali je sam posledica mnogo ranije zapustene veze, odnosno braka. Covek moze dobiti samo ono sto moze i da pruzi. Iz ovog sto sam procitala nisam uspela da shvatim da je ovaj covek pokusao da pruzi ljubav i emociju, nego je to zahtevao da on dobije. Umesto kukanja na svoju zenu, on je trebao da uradi nesto za taj odnos, umesto glupog pitanja „Sta ti je?“
))))
A sa druge strane, mislim da bi se svako bice osecalo mrzovoljno posle 15 god. ovakvog zivota, bio muskarac ili zena. Raditi 8h dnevno, doci kuci gajiti decu, kuvati, spremati, prati, peglati i sl. i jos pored svega sacekati svog partnera sa osmehom i imati snage za neznost je cisto izivljavanje. Svi oni koji misle da su svog partnera pronasli u prici ovog gospodina, neka na par godina zamene uloge pa ce sami shvatiti koliko imaju snage za neznost posle ovakvog zivota.
Savet za gospodina – nka zaposli neku gospodju koja ce da cuva decu, kuva, pere, pegla i sl. pa ce njegova zena biti njemu posvecena u potpunosti.
Pozdrav
AMIN !
Placanje pomoci u kuci moze da bude nacin, ako je problem u zacetku. Nasi dragi muskarci se toga nazalost sete kada bude vec mnogo kasno. Mojoj prijateljici je muz konacno posle dugo vremena platio zenu da joj pomogne u kuci. Ona je to slobodno vreme iskoristila da svoju internet romansu prenese u real life. Mnogo nas uzimaju zdravo za gotovo i ne neguju dok jos nesto ima da se neguje.
ja sam sigurna da te vise ne voli. ne znam ima li nekog drugog… mada verovatno ima, a naravno da nece da ti prizna. i to sto ne spava s tobom, i to sto nije nezna, i to sto nece da prica sa tobom… i sto se vadi na klimaks i sta sve ne… sve su to klasicni znaci… i ne mislim da si ti tu nesto posebno kriv… ljubav se ugasi… a godine su prosle, i deca su tu… i sticali ste zajedno nesto… pa gde ce ona sad? a dobar si covek, sigurno, i zato ostaje s tobom… ko ce da menja nesto u tim godinama, kad je lakse ziveti tako…
Potpuno se slažem sa HeartLine. Ja u ovoj priči prepoznajem nekoliko prijateljica. Nemaju sve ljubavnike, ali su na dobrom putu da ih nađu. Ne znam da li te voli … jer one tvrde da vole svoje muževe, ali kao prijatelje … braću. Vole ih zbog onog što imaju, zbog dece, zbog nekih zajedničkih trenutaka. Vole ih, ali ih NE ŽELE. I ovo je ono što se dešava velikom broju brakova, ja često kažem sklopljenim iz računa. Kad kažem računa mislim na ono: pa dobar je, fin je, ima solidan posao, voli me, dugo se već zabavljamo, šta ima da izmišljam da tražim više od toga, sve se to na kraju svede na isto: deca, obaveze, a ljubav je precenjena. A i seks. Sve do jednom. Glupo je da pišem o ovome iz druge ruke, a svi ćute i kažu kriv si što tražiš. I verovatno ima krivice sa obe strane ovakve i onakve, ali činjenica je da je ona na dobrom putu da nađe drugog, ako već nije, ne zato što te ne voli, već zato što se oseća prazno, neostvareno, nezadovoljno i oseća kako joj život prolazi mimo nje. Da li ti možeš da učiniš nešto da to promeniš – ne znam. Pitala sam ih: samo sležu ramenima.
“ …popraviće se već nekako…“ Samo nece nikako. Ja sam idealista. Svojim primerom mogu da potvrdim da je moguce voleti ne 15 vec 30 godina. Malo sam starija od tvoje zene. Imam troje dece. Ali, necu o sebi. Zelim da ti kazem da ti je citava prica “ mlaka, usporena, bez emocija.“ Ti cak nisi ni besan. Mazohisticki si se uziveo u ulogu zrtve. Sebican si. I sa decom cini mi se odradjujes posao. Gde je tvoja strast prema zivotu? Ako je jedan supruznik depresivan sta drugi radi? Kada dodjes kuci skoci na nju, poljubi je. neka se mrsti, otima. Sutradan, opet…Da li idete negde sa svojom decom? Da li se s njima smejete? Da li vam dolaze prijatelji? Da li idete vi kod njih? Imate li roditelje? Da li je zena mozda posle porodjaja navukla neke komplekse pa se plasi da ti nije lepa kao ranije? Da li si je u periodima posle porodjaja mozda uvredio zbog izmenjenog izgleda sto je naravno normalno da se figura u tom periodu promeni?
Bilo koji dan u zivotu moze da bude pocetak da se nesto promeni i popravi.
Bavis se svojom decom a pri tom razmisljas o tome kada je najbolji momenat da napustis svoju zenu? To nije posteno. To je dvolicno prema vasoj deci…Necu vise. Molim te razmisli. Vec sutra mozes sve da promenis i da uskoro bude divno. Zdravi ste. Treba sa svojom decom da provedete zivot u ljubavi!
Skroz si u pravu. Preuzmi inicijativu, promeni nesto, kupi joj cvece nekad, iznenadi je vecerom, nesto lepo ucini za nju.. Sigurno ce malo da se trzne i da se oraspolozi. Ako je poznajes duze od 15 godina nemoguce je da ne znas sta voli a sta ne, i sta bi joj prijalo.
Ako nista od navedenog ne uspe, osudjen si na to da pozoves emisiju „Sve za ljubav“
Zašto sam morao da nepovratno izgubim 10tak min svog života i pročitam 18 postova da bih tek u 19tom konačno našao malo zdravog razuma i ono što je čoveku potrebno – savet?
Evo ti još par:
- donesi joj cveće (bar) ponekad. Ne mora da bude skupo – može i (ali ne isključivo) sa pijace.
- dobra je ideja da idete negde i sa decom, mada oni lagano ulaze u pubertet pa su po „defoltu“ kontraški i mrzovoljno raspoloženi – i onda ih vodite tamo gde njima prija.
- Izvedi ženu negde da samo vi provedete vreme. Neće imati serije da joj odvlače pažnju. Možda bi i bilo dobro da ne navališ odmah „šta ti je, kaži mi, kaži…“ – već da baš opušteno provedete vreme zajedno.
- pomozi joj u kući i rastereti je, ali joj ne daj da gleda serije, već je teraj da se vidi sa drugaricama ili da na drugi način opušteno provede vreme.
- kada se vrati pitaj je kako je bilo, pričaj sa njom…
- Drži je za ruku.
- Kaži joj da je voliš, grli je, radi ono što bi želeo da ona radi tebi.
- Kada kaže da joj nije do seksa, mazi je po obrazu, vratu, rukama, gledaj je, zagrli…
- Probudi je…
I javi kako napreduješ. Da li je kasno – ne znam, ali ako je ona i dalje sa tobom, zamisli koliko će joj (a i tebi, s’ vremenom, kada se ona „otkravi“) biti lepše ako bar nešto od Zdenkinih/mojih saveta (ma nisu to naši saveti – poslušaj zdrav razum) primeniš… Samo uporno i ne pritiskaj, daj joj vremena – nije se preko noći stvorila ovakva situacija, neće preko noći ni proći… A ti pokaži strpljenja…
p.s. – kao muškarac ti kažem: svaka čast na iskrenosti, i probaj da nađeš nekog/ku prijatelja/icu s’ kim možeš i na tu temu da popričaš…
Ja imam 10tak bliskih prijatelja i na SVAKU temu mogu bar sa 2-3jicom da pričam – ne sa svima o svemu, ali sa ponekim o različitim stvarima. Bitno je da je pokriveno 100% tema.
Dobijam glupave, smešne, kontra-produktivne savete, ali i dobre…
Bosko i p0peye, vasi saveti imaju jos vecu tezinu zato sto su saveti muskarca – muskarcu. Ne smemo zaboraviti da smo dali rec pred ljudima a neki i pred Bogom da cemo svog supruznika voleti i brinuti o njemu ako treba do kraja zivota. Kako ocekivati od dece da drze svoju rec ako mi svoju prekrsimo i zivot svoje dece urusimo. Mi dajemo primer svojoj deci kako treba ziveti, voleti, boriti se. Mnogi od nas kritikuju politicare koji se “ prodaju „, kradu a mi sami izdamo svoju porodicu i to je “ nikom nista?“ Uloziti trud i ljubav u svog muza ili zenu to je recept i za dobru i srecnu decu. Mnogi energiju uloze u nove partnere a sa pola te energije zadrzali bi i ulepsali zivot sa svojim supruznikom!
Ako hoćeš da se dese promene. Prvo promeni svoje ponašanje prema sebi i prema njoj. Počni sa sitnim pobedama od ranog jutra! Primeni koncept- VIDI, OSETI, PROMENI!
Komunikacija jeste bitna ali ako i samo ako je u obliku DIJALOGA!
Pozdrav,
ASG
Ja imam samo jedno pitanje za sve: Ako vec muskarci znaju da zene ne mogu da im citaju misli i ako zene znaju da muskarci ne mogu takodje, zasto sami ne pridju? I zasto kad vec neko pridje, ovaj/ova se zagradi kao da joj je prisao neki stranac?
Momak da ti nije palo na pamet da se uhvatis kucnih poslova, tvoja zena ide na posao, brine o dvoje relativno male dece,vodi racuna o kuci i sad jos i tebi da ugadja svaki minut.Nisam nesto najbolja ali da se muskarci malo vise brinu o kuci onda ne bi bilo takvih problema jer bi se zena osecala malo vise kao lepotica a ne kao kucna pomocnica, mozda bi onda bilo vise svega. Mozda je umor problem!